Alkoholizam

Sama reč alkohol potiče od arapskog al-gohlu, što znači ,,nešto lepo’’. Međutim alkoholizam nimalo nije lepa stvar.

Alkoholizam je bolest zavisnosti. Veoma je rasprostranjena-na trećem mestu uzročnika smrti-posle kardiovaskularnih bolesti i kancera. Kada kažemo da je bolest zavisnosti, mislimo i na psihičku i na fizičku zavisnost:

1) Psihička zavisnost je izmenjeno stanje organizma, kada osoba stalno konzumira alkohol, kako bi zadovoljila jaku potrebu za alkoholom i/ili sprečila osećanje neprijatnosti.

2) Fizička zavisnost se manifestuje promenama u funkcionisanju organizma usled dugotrajne konzumacije alkohola. Odnosno kada alkohola nema, osoba oseća niz neprijatnih simptoma: tremor, anksioznost, razdražljivost, poremećaji spavanja…

Vremenom se smanjuje tolerancija na alhohol-odnosno, ista količina alkohola, sve manje izaziva željeno dejstvo, pa osoba konzumira sve više.

Posledice:

-pre svega zdravstvene. Alkohol razara čitav organizam, a posebno jetru, moždane ćelije, bubrege. Kod nekih se mogu javiti srčani problemi, šećer, impotencija… -probleme u porodici (razvod…), kao i ostale društvene posledice (udaljavanje od rodbine i prijatelja) -problemi na poslu (neefikasnost, osoba umesto da se posveti poslu-sve češće uzima pauze, kako bi popili još koju..sve to na kraju rezultira gubitkom posla) -ekonomske (osoba će da daje sve više para na alkohol).

Alkohol razara:

1) Poseban problem je pijenje mladih. Mladi obično alkohol probaju i dalje konzumiraju zbog društva, kako ne bi bili odbačeni, ali i kao jedan vid revolta protiv roditelja i društva (beg od realnosti-tu spadaju i razni problemi koje mogu imati, odnosno njihova reakcija na iste). Kao odgovori na pitanje-Zašto mladi piju, pored ta dva, navešću još neke: -da se oslobode treme pred test/ispit -da skupe hrabrost da priđu osobi koja im se sviđa. Oni žele da ih tretiraju kao odrasle, a ponašaju se upravo suprotno-ne razmišljaju o posledicama.

2) Veliki broj saobraćajnih nesreća (neretko sa smrtnim ishodom) biva izazvan zbog vožnje u alkoholisanom stanju. Takvi vozači su nekritični, samouvereni (,,nije problem’’ ,,ionako nisam mnogo popio’’, ,,odlično poznajem put’’…). Time ne ugrožavaju samo sebe, već i druge učesnike u saobraćaju, a time potencijalno unesrećuju više ljudi (porodice nastradalih). Veoma je važno da ukoliko vidimo da neka osoba iz našeg okruženja namerava da sedne za volan u alkoholisanom stanju da je od toga odvratimo. Takođe, društvo stalno mora da sprovodi edukativne akcije kao preventivu, kao i povećanje kazni za vozače koji ipak sednu za volan u alkoholisanom stanju.

Kakav bi trebalo da bude odgovor društva:

Najbolji odgovor društva je edukacija o štetnosti alkohola, kao i mere kojima će se urediti njegova prodaja. U lečenje alkoholičara mora da se uključi cela porodica (porodična terapija), a i šira društvena zajednica (klubovi anonimnih alkoholičara, podrška na poslu…). Kada govorimo o lečenju alkoholičara, pre svega mora se raditi na njegovoj motivaciji za prestankom konzumacije alkohola i promenu životnog stila.

Napominjem da je alkoholizam simptom. Treba otkriti zašto neko pije, i na tome raditi.

Lazar Spasojević

Kontakt

+381 64 8675867
Zakazivanje:
Svakim danom od 12 do 22.

Adresa

Pariske komune 63, Novi Beograd