Strah od smrti

Jedan od najrasprostranjenijih strahova je strah od smrti. Smrt je prestanak života i njegovih funkcija. Smrt je prirodna stvar, svako ko se rodi, umire. Postavlja se pitanje zašto se onda bojimo prirodne stvari, kao što je smrt?

Jedan od od odgovora je strah od nepoznatog. Čovek se od davnina plašio svega onog što mu je bilo strano i neobjašnjivo, bilo da su to elementarne nepogode, smrt ili nešto drugo. I danas je tako. Čovek nema dokaza o tome kakva je smrt i šta je posle, pa ga to i plaši (da li je bolno, šta je posle toga…). Strah od smrti (tanatofobija) postaje ozbiljan problem, kada osoba konstantno kreće da razmišlja o svojoj i/ili tuđoj smrti i kada razmišljanje o tome sprečava normalno funkcionisanje osobe. Tada osoba, počinje da izbegava da se na bilo koji način susretne sa temom smrti-izbegava groblja, bolnice, čitanje crne hronike… Strah od smrti, sa druge strane, može da se javi i intezivira posle nekog traumatičnog događaja-teške lične ili bolesti bliske osobe, skore smrti nekog ko nam je drag, ili uopšte posle bilo kakvog susreta sa smrću. Napomenuću da bi trebalo razlikovati:

-tanatofobiju (strah od smrti-same ideje umiranja, koncepta smrti i/ili mrtvih ljudi) -anksioznost od smrti (neprekidna uznemirenost zbog moguće smrti) -hipohondriju (neprekidan strah od bolesti).

Kako prevazići strah od smrti:

Pre svega važno je da osoba prihvati smrt, kao prirodnu stvar koja će svakako doći. Pored prihvatanja smrti, osoba bi trebalo da uživa u sadašnjosti, u datom trenutku. Osoba može da se obrati za pomoć i stručnoj osobi, koja će joj pomoći da smrt prihvati kao sastavni deo života, ali i da ponovo pronađe smisao vlastitog života. Napomenuo bih da mnoge religije neguju verovanje da smrt nije kraj i da će duša, zavisi od verovanja, završiti u Raju, Paklu ili se ponovo „vratiti’’ na Zemlju u nekom drugom obliku (inkarnaciji), pa bi osobe, ukoliko su religiozne, mogu da pronađu „utehu’’ u učenju crkve.

Najvažnije je, pored prihvatanja činjenice da smo svi smrtni, da osoba živi u sadašnjem trenutku. Da ne razmišlja previše o prošlosti, kajući se zašto nešto nije moglo biti drugačije ili previše brinuti o budućnosti, kako će ona izgledati. Naravno, to ne znači da nećemo uopšte razmišljati o prošlosti ili budućnosti, već da će najveći fokus biti na sadašnjosti, odnosno na našim trenutnim odnosima.

Smrt će neminovno doći, pa zašto onda da ne iskoristimo svaki trenutak koji nam je dat?

Mr. Lazar Spasojević

Kontakt

+381 64 8675867
Zakazivanje:
Svakim danom od 12 do 22.

Adresa

Pariske komune 63, Novi Beograd